Đura Jakšić kao pesnik 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Gimnazija, Raška

Садржај
Увод ...................................................................................................... 3
1. Биографија .......................................................................... 4
2. Књижевни рад .................................................................. 5
3. Ђура Јакшић као песник ............................................. 7
4. Аналиоза песме „Отаџбина“ ................................... 10
5. Остале песме ................................................................... 12
Закључак ......................................................................................... 15
Литература .................................................................................... 16
Увод
Процес канонизације реалистичких писаца текао је постепено. Иако је у Европи, већ од тридесетих година 19. века, реализам имао своје значајне представнике, лектира и уџбеници српских гимназијалаца нису тако брзо признавали ове "новотарије". Уместо акцента на класичном образовању, Српска читанка за ниже гимназије и реалке С. Новаковића (Београд 1870) нудила је разноврснију, актуелнију лектиру, сада у споју просветитељских и нових позитивистичких читалачких интересовања . Више „књижевна" а мање дидактичка била је Српска читанка за ниже гимназије и реалке С. Вуловића из 1874 . У њој су се, поред Вука и Доситеја, нашли Његош, Сима Милутиновић, Љуба Ненадовић, Јован Илић, Стерија, Прота Матија Ненадовић, Змај, Ђ. Јакшић…
1. Биографија
Рођен je 1832. године у Српској Црњи, у Банату, у свештеничкој породици. Отац га уписује у трговачку школу из које бежи три пута и на крају уписује нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину (данас Мађарска), одлази у Темишвар (данас Румунија) да учи сликање. Уочи револуционарне 1848. године био је студент уметничке академије у Пешти, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Вративши се у родни крај продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и немачког језика.
У револуцији од 1848—1849. иако шеснаестогодишњак, учествује као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо!” Убрзо га неимаштина приморава да прихвати разне послове. Тих година често мења места боравка, одлази у Београд, али се врло брзо упућује у Беч да настави студије сликарства. У Бечу се креће у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем. Његови поетски првенци угледали су светлост дана у Сербском летопису 1853. године. Беспарица га приморава да се врати кући, али убрзо затим одлази на Академију финих уметности у Минхен.
Крајем 1855. настанио се у Кикинди и живео од сликарства. Пише и песме и штампа их у Седмици под псеудонимом Теорин. У Нови Сад прелази 1856. године, подстакнут повратком пријатеља са којима је друговао у Бечу који се окупљају око новосадских листова Седмица и Дневник. По повратку са сликарских студија, живи у Банату до 1856.
Од 1857. прелази у Србију, где остаје све до смрти. У Србији ради као сеоски учитељ (у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, у коме се и оженио) и као гимназијски учитељ цртања (у Крагујевцу, Београду и Јагодини).
Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Али и боем. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана Три шешира и Два јелена. Боемска атмосфера била је његово природно окружење у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти чијој се сировости и лакомости ругао, оригинално и старично.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]